Noc.Tiha.Zlokobna.Sedim u tami svoje sobe.Razmisljam.
Koliko glup i naivan covek mora biti da bi svesno izabrao da zivi ovakvim zivotom?!Kako neko,ko je imao sve moze da izabere pakao umesto raja,mrznju umesto ljubavi?
Ta mrznja,koju nikada nisam osetila u zivotu uvlaci mi se kroz svaku poru,tece mi kroz vene!
A zasto?Samo zato sam nekom slepcu dozvolila da mi unisti zivot,da unisti sve dobro u meni.
Srecom...postoji spas i za mene...
Jedno malo bice,koje se svaku noc scucuri pored mene u krevetu,zagrli me svojim majusnim rucicama. Jedno bice koje cim otvori svoje snene okice nasmeje mi se najlepsim osmehom na svetu.Jedno bice koje lici samo na mene!
Srecom...postoji neko zbog koga vredi ziveti!
