[ Malo poezije
]
24 Septembar, 2011 00:57
Ove noci kad nebo zagrmi
kad oluja zahvati grad
ti radio jos jace odvrni
da ne bi cuo kako se osecam sad.
Ove noci
kad vetrovi odnesu sve dobro sto je u meni
kad ni da volim vise necu moci
kad pozelim da naprevim oziljak na veni
ti samo zatvori svoje lepe oci
pokusaj da zaspis,nek' te moja bol u tome ne koci.
Ove noci kad bele pahulje prekriju grad
ti pomisli da si suvise mlad
ne osvrci se na moje krvave vene
ne osvrci se,sreco,na mene.
Dok ove noci drhtavom ti rukom pisem
zamisli da me nema vise
budi i za mene srecan
neka bar tvoj zivot bude vecan.
24/09/2011, 16:22
uf.
24/09/2011, 16:26
:)
26/09/2011, 18:53
Kao što bi rekao Maca - "Niđe veze!".
Ksenija, tvoje dete, remember?
Zašto bi ti sekla vene sada? Kakve to veze ima da li je on srećan i/ili večan?
Kažem, što više čitam, sve više dobijam WTF! reakcije.
26/09/2011, 18:57
neeeeeeeee....kakve crne vene....to su neki moji stari tekstovi,pisala sam ih u srednjoj tad ga nisam poznavala,a i nisu posvecene njemu...
26/09/2011, 19:04
i jos nesto,nikad ne bih sekla vene,ponajmanje za nekim deckom,pesma je fikcija... :)
26/09/2011, 19:17
Sada kada si objasnila, laknulo mi je. Bez zezanja.
26/09/2011, 19:44
Nisam toliki psiho,ova pesma je fikcija,druge dve posvecene su nekim bivsim vezama...
26/09/2011, 21:24
Ne bih znao više šta da očekujem posle svega. Deluje mi kao da je sve moguće. :/
26/09/2011, 22:05
Bilo je nekad sve moguce,sad vise ne.
27/09/2011, 09:03
Iz tvoje tastature u Božiji mejl. :)
27/09/2011, 09:43
:)